ху́чати

хучати

Лема

хучати

Извор

том 6, стр. 756, редослед 2

а.
одавати хуку, хујати; брујати, орити се.
— Поток хучи
Баш.
Звона су непрекидно хучала.
Бен.
б.
фиг. бујати, врети.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Iоред њих хучи живот са својим законима.
Чол.

Изворни текст (OCR)

ху́чати, -чӣм несврш. а. одавати хуку, хујати; брујати, орити се. — Поток хучи. Баш. Звона су непрекидно хучала. Бен. б. фиг. бујати, врети. — Iоред њих хучи живот са својим законима. Чол.