Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ђаво̀ласт

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 810

ђаво̀ласт

ђаволаст

Лема

ђаволаст

Варијанте

ђа̏воласт

Извор

том 1, стр. 810, редослед 3

  1. —

    који има нарав ђавола, који је као ђаво, несташан

    немиран, заводљив. — Лукрецијине ђаволасте очи ... запалише вјештом глумом сумртви пепео старог луђака новчара.
    Шен.
    Она је ... била ђаволаста као да је однекуд из богате равнице. Кол. Жена млада, лепа, ђаволаста, а он човек већ постарији.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
ђаво̀ласт и ђа̏воласт, -а, -о који има нарав ђавола, који је као ђаво, несташан; немиран, заводљив. — Лукрецијине ђаволасте очи ... запалише вјештом глумом сумртви пепео старог луђака новчара. Шен. Она је ... била ђаволаста као да је однекуд из богате равнице. Кол. Жена млада, лепа, ђаволаста, а он човек већ постарији. Чол.