Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ђа̀ур

мтом 1, стр. 812

ђа̀ур

ђаур

Стална адреса

Лема

ђаур

Извор

том 1, стр. 812, редослед 28

  1. 1.

    (ген. мн. ђа̏ӯра̄) ар. име, назив који муслимани дају ономе који не припада муслиманској вери, неверник, хришћанин, кршћанин.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Бери војску што год више можеш ... јер се ђаур на оружје диже.
    НП Вук
  2. 2.

    (у атрибутској служби) ђаурски.

    — Збоr тих рефорама звали су Махмуда II подругљивим именом ђаур-султан.
    Том.
Изворни текст (OCR)
ђа̀ур м (ген. мн. ђа̏ӯра̄) ар. 1. име, назив који муслимани дају ономе који не припада муслиманској вери, неверник, хришћанин, кршћанин. — Бери војску што год више можеш ... јер се ђаур на оружје диже. НП Вук. 2. (у атрибутској служби) ђаурски. — Збоr тих рефорама звали су Махмуда II подругљивим именом ђаур-султан. Том.