Одредница

ђе̏м

мтом 1, стр. 813

ђе̏м

ђем

Лема

ђем

Извор

том 1, стр. 813, редослед 35

  1. (мн. ђѐмови) гвоздена жвала која се ставља коњу у уста, а за коју је с оба краја причвршћена узда.

    мн. — множинас — средњи род
    — А дората свога опремио ... па заузда ђемом од челика.
    НП Вук
    Ушима стриже, а ђем зуб'ма гризе.
    НПХ
    Немачко-усташка власт одлучила је да сељацима попусти узде и ђемове ... па да онда, у згодном тренутку, ошине по ребрима.
    Ољ.
    Код Миће је ту дивљину кротио ђем воље.
    Дав.
    на зуб озбиљно се прихватити посла (попут коња који вуче, иако га узде стежу).

Фразе

скинути ~ са зуба ослободити се, рећи слободно своје мишљење; у з е т и
Изворни текст (OCR)
ђе̏м, ђѐма м (мн. ђѐмови) гвоздена жвала која се ставља коњу у уста, а за коју је с оба краја причвршћена узда. — А дората свога опремио ... па заузда ђемом од челика. НП Вук. Ушима стриже, а ђем зуб'ма гризе. НПХ. фиг. Немачко-усташка власт одлучила је да сељацима попусти узде и ђемове ... па да онда, у згодном тренутку, ошине по ребрима. Ољ. Код Миће је ту дивљину кротио ђем воље. Дав.