ђи̏кавац

ђикавац

ђикавац

том 1, стр. 815, редослед 13

в.
оном. птица која се јавља гласом »ђик«. В. пр. уз ђикати (3).
dialectal
оном. — ономатопејапокр. — покрајинскив. — (после броја) векпр. — пример

Изворни текст (OCR)

ђи̏кавац, -а̄вца м оном. покр. птица која се јавља гласом »ђик«. В. пр. уз ђикати (3).