ђи̏пити

ђипити

Стална адреса

Лема

ђипити

Извор

том 1, стр. 816, редослед 21

1.а.
оном. = ђипнути а. нагло скочити.
оном. — ономатопеја
— Обадва ђиписмо.
Јурк.
Ђерзелез одмах ђипи на ноrе.
Андр. И.
1.б.
закуцати, ударити (о срцу).
— Срце моје живо ђипи.
Шен.
2.
фиг. украсти. Деан. Рј.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу

Пододреднице

~ се

ђипити (1а). — Па се ђипи од земље на ноге. НП Вук

ђипити (1а).

Изворни текст (OCR)

ђи̏пити, -ӣм сврш. оном. = ђипнути 1. а. нагло скочити. — Обадва ђиписмо. Јурк. Ђерзелез одмах ђипи на ноrе. Андр. И. б. закуцати, ударити (о срцу). — Срце моје живо ђипи. Шен. 2. фиг. украсти. Деан. Рј.