Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ђу̏бре

стом 1, стр. 817

ђу̏бре

ђубре

Лема

ђубре

Извор

том 1, стр. 817, редослед 26

  1. 1.

    (мн. ђубрѐта, ген. ђубре́та̄) тур. устајали и нагомилани сточни измет, стајско гнојиво (за ђубрење земље).

    мн. — множинаген. — генитивтур. — турски
    — Зграда је заударала на коњско ђубре. Ђоп.
  2. 2.

    смеће, нечистоћа: сандук за ~.

  3. 3.

    гној (из ране).

  4. 4.а.

    фиг. погрд. нешто рђаво, слабо, мале или никакве вредности а. слаба храна.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно
    — Ти ме храниш све некаквим ђубретом.
    Глиш.
  5. 4.б.

    олош људски или друштвени.

    — Зашто нисте побили и ова ђубрета.
    Јак.
    Шта се обазиреш, ђубре једно!
    Чол.
Изворни текст (OCR)
ђу̏бре, -ета с (мн. ђубрѐта, ген. ђубре́та̄) тур. 1. устајали и нагомилани сточни измет, стајско гнојиво (за ђубрење земље). — Зграда је заударала на коњско ђубре. Ђоп. 2. смеће, нечистоћа: сандук за ~. 3. гној (из ране). 4. фиг. погрд. нешто рђаво, слабо, мале или никакве вредности а. слаба храна. — Ти ме храниш све некаквим ђубретом. Глиш. б. олош људски или друштвени. — Зашто нисте побили и ова ђубрета. Јак. Шта се обазиреш, ђубре једно! Чол.