ђувѐгија

ђувегија

Лема

ђувегија

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 818, редослед 9

1.
заручник, вереник младожења.
— Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију.
Игњ.
2.
муж, супруг.
dialectal
покр. — покрајински
— Што ти не запиташ тога твога ђувегију: што он није рађо̂ дијете.
Ћор.
3.
љубавник. Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)

ђувѐгија м тур. 1. заручник, вереник; младожења. — Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију. Игњ. 2. покр. муж, супруг. — Што ти не запиташ тога твога ђувегију: што он није рађо̂ дијете. Ћор. 3. љубавник. Бак. Реч.