Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ђуту̀рум

мтом 1, стр. 821

ђуту̀рум

ђутурум

Лема

ђутурум

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 821, редослед 17

  1. 1.

    прид. (обично непром.) који је изнемогао, оронуо (због болести или старости), узет, непокретан; неспособан за рад.

    dialectal
    покр. — покрајинскиприд. — придевнепром. — непроменљив
    — Ђутурум сам ја, па не могу ходати ко̂ прије
    — одговори баба.
    Ћор.
  2. 2.

    м онај који је ђутурум.

    — Стари ђутуруми не могу стићи ни утећи.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
ђуту̀рум м тур. покр. 1. прид. (обично непром.) који је изнемогао, оронуо (због болести или старости), узет, непокретан; неспособан за рад. — Ђутурум сам ја, па не могу ходати ко̂ прије — одговори баба. Ћор. 2. м онај који је ђутурум. — Стари ђутуруми не могу стићи ни утећи. Лал.