ја̏бука
јабука QA: high
Лема
јабука
Извор
том 2, стр. 547, редослед 1
- 1.
врста воћке из пор ружа са много подврста; њезин плод pirus ralus, Malus punila: ~ дивљака, ~ колачара, ~ петровача, ~ ранка, ~ слаткача, ~ зеленика итд.
botany - 2.
оно што је по своме облику слично плоду јабуке (кугла на торњу, топовско тане, округла дршка штапа, кубуре, округли део балчака, дојка у жене и сл.).
— За пасом бљеште јатагани и јабуке од пиштоља.
Зацвркуташе око торањске јабуке ласте.
Тахи ће посјести град, па нека дође госпођа Уршула ако су јој гвоздене јабуке слатке.
- 3.
предње облучје на седлу.
— Сјахао поп с коња, затурио ... узду на јабуку од седла.
- 4.
дар, поклон, награда (као знак захвалности или накнада за нешто).
— Да знадеш, ако ли помогнеш, јабука те ... чека.
Јуче је имао сукоб са женом јер је примила прасе као јабуку од једног сељака.
- 5.
етн. просидба; прстеновање, веридба.
— Спремите све што треба за јабуку и свадбу.
- 6.
фиr. мила и драга особа.
— Аој лане, јабуко са гране! Брала бих те, ал не смем од нане.
Ниџо, јабуко моја, јеси ли ми жив?
- 7.а.
анат. јабучица (2а).
— Док је говорио, јабука на грлу му је играла. Петр.
- 7.б.
јабучица (2г).
— Једанкуршум преструrа ми целу јабуку левог ока.
в. јабучица (2д). — — Горњи крај рамењаче... зове се јабука раменица. — не пада далеко од стабла какви родитељи, таква деца; ~ раздора оно што изазива свађу, раздор (према јабуци у старогрчком миту, коју је богиња свађе Ирида бацила међу друге богиње); ~ спознаје, сазнања врло важна, судбоносна спознаја чега; ј ош није ~ зрела још није девојка за удају; као ~ (црвена, румена, златна) леп, здрав и јак (дете, девојка, момак); пала ми је златна ~ у крило оженио сам се лепом и ваљаном девојком; примити, узети јабуку (на прстеновањ у) примивши дар пристати на удају; убрати крваве јабуке (у борби) бити поражен; забрањена ~ ствар у коју се не сме дирати; загристи у киселу јабуку дати се на тешко изведив потхват, на посао за који недостаје снаге: зелена ~ недорастао момак, недорасла Оевојка.
Фразе
биће када јавор јабукама роди неће бити никада; дати јабуку за јабуку дати дар за дар; вратити ударац ударцем;
Изворни текст (OCR)
ја̏бука ж 1. бот. врста воћке из пор. ружа са много подврста; њезин плод pirus ralus, Malus punila: ~ дивљака, ~ колачара, ~ петровача, ~ ранка, ~ слаткача, ~ зеленика итд. 2. оно што је по своме облику слично плоду јабуке (кугла на торњу, топовско тане, округла дршка штапа, кубуре, округли део балчака, дојка у жене и сл.). — За пасом бљеште јатагани и јабуке од пиштоља. Дом. Зацвркуташе око торањске јабуке ласте. Гор. Тахи ће посјести град, па нека дође госпођа Уршула ако су јој гвоздене јабуке слатке. Шен. 3. предње облучје на седлу. — Сјахао поп с коња, затурио ... узду на јабуку од седла. Вујач. 4. дар, поклон, награда (као знак захвалности или накнада за нешто). — Да знадеш, ако ли помогнеш, јабука те ... чека. Ботић. Јуче је имао сукоб са женом јер је примила прасе као јабуку од једног сељака. Петр. В. 5. етн. просидба; прстеновање, веридба. — Спремите све што треба за јабуку и свадбу. Шапч. 6. фиr. мила и драга особа. — Аој лане, јабуко са гране! Брала бих те, ал не смем од нане. Леск. М. Ниџо, јабуко моја, јеси ли ми жив? Ћоп. 7. анат. а. јабучица (2а). — Док је говорио, јабука на грлу му је играла. Петр. В. б. јабучица (2г).— Једанкуршум преструrа ми целу јабуку левог ока. Сек. в. јабучица (2д). — Горњи крај рамењаче... зове се јабука раменица. Батут.