Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љи̏гав

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 251

љи̏гав

љигав

Лема

љигав

Извор

том 3, стр. 251, редослед 42

  1. 1.

    (обично ) који клизи кад се ухвати рукама, непријатно, неугодно, склизак (влажан или слузав).

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Осјећа му љигаву хладну кожу спарушену као у змије.
    Сим.
    Мајсторовић их осети као додир неке љигаве, мртве и хладне материје.
    Ћос. Б.
  2. 2.

    фиг. који нема поноса, достојанства, чврстине карактера; који изазива презир, гађење, гадан, одвратан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Био је ... војник љигава држања; ситно зрнце људске прашине са панонске равнице.
    Андр. И.
    А онда ... одзвонило је ... свим оним љигавим и претворним обзирима ... према вишим и јачим од њега, што му је одувек тешко падало.
    Маш.
Изворни текст (OCR)
љи̏гав, -а, -о (обично пеј.) 1. који клизи кад се ухвати рукама, непријатно, неугодно, склизак (влажан или слузав). — Осјећа му љигаву хладну кожу спарушену као у змије. Сим. Мајсторовић их осети као додир неке љигаве, мртве и хладне материје. Ћос. Б. 2. фиг. који нема поноса, достојанства, чврстине карактера; који изазива презир, гађење, гадан, одвратан. — Био је ... војник љигава држања; ситно зрнце људске прашине са панонске равнице. Андр. И. А онда ... одзвонило је ... свим оним љигавим и претворним обзирима ... према вишим и јачим од њега, што му је одувек тешко падало. Маш.