Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̀ба̄внӣк

мтом 3, стр. 253

љу̀ба̄внӣк

љубавник

Лема

љубавник

Извор

том 3, стр. 253, редослед 4

  1. 1.а.

    (обично ) човек који одржава интимне односе са женском особом с којом није у брачној вези.

    pejorative
    пеј. — пејоративнос — средњи род
    — А краљ Нума је био највећи самотник, и највећи љубавник самоће.
    Дуч.
    Кнезови биваху љубавници олимпијске љепоте.
    Матош
  2. 1.б.

    глумац који на сцени игра главну мушку улогу у љубавним заплетима.

    — Глумац ... за његову струку хладнога љубавника ... нема других претендената.
    Крањч. Стј
    Наше позориште нема лиричног младог љубавника, ни лиричку младу љубавницу.
    СКГ 1937
  3. 2.

    пријатељ. Вук Рј.

    archaic
    покр. — покрајинскизаст. — застарело
Изворни текст (OCR)
љу̀ба̄внӣк м 1. а. (обично пеј.) човек који одржава интимне односе са женском особом с којом није у брачној вези. — фиг. А краљ Нума је био највећи самотник, и највећи љубавник самоће. Дуч. Кнезови биваху љубавници олимпијске љепоте. Матош. б. глумац који на сцени игра главну мушку улогу у љубавним заплетима. — Глумац ... за његову струку хладнога љубавника ... нема других претендената. Крањч. Стј. Наше позориште нема лиричног младог љубавника, ни лиричку младу љубавницу. СКГ 1937. 2. покр. заст. пријатељ. Вук Рј.