љу̀ба̄вница
љубавница
Лема
љубавница
Извор
том 3, стр. 253, редослед 5
- а.
(обично ) женска особа која одржава интимне односе са човеком с којим није у брачној вези.
pejorative— Била сам му љубавница.
- б.
глумица која на сцени игра главну женску улогу у љубавним заплетима.
- в.
В. други пр. уз љубавник (1б).
- в.
драга, вољена девојка; вереница.
archaic— Он застаде и не доврши шта је наумио казати само погледаше У својУ лепу љубавницу.
Изворни текст (OCR)
љу̀ба̄вница ж а. (обично пеј.) женска особа која одржава интимне односе са човеком с којим није у брачној вези. — Била сам му љубавница. Фелд. б. глумица која на сцени игра главну женску улогу у љубавним заплетима. В. други пр. уз љубавник (1б). в. заст. драга, вољена девојка; вереница. — Он застаде и не доврши шта је наумио казати само погледаше У својУ лепу љубавницу. Јакш. Ђ.