Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̀ба̄вница

жтом 3, стр. 253

љу̀ба̄вница

љубавница

Лема

љубавница

Извор

том 3, стр. 253, редослед 5

  1. а.

    (обично ) женска особа која одржава интимне односе са човеком с којим није у брачној вези.

    pejorative
    пеј. — пејоративнос — средњи род
    — Била сам му љубавница.
    Фелд.
  2. б.

    глумица која на сцени игра главну женску улогу у љубавним заплетима.

  3. в.

    В. други пр. уз љубавник (1б).

    в. — (после броја) векпр. — пример
  4. в.

    драга, вољена девојка; вереница.

    archaic
    заст. — застарело
    — Он застаде и не доврши шта је наумио казати само погледаше У својУ лепу љубавницу.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
љу̀ба̄вница ж а. (обично пеј.) женска особа која одржава интимне односе са човеком с којим није у брачној вези. — Била сам му љубавница. Фелд. б. глумица која на сцени игра главну женску улогу у љубавним заплетима. В. други пр. уз љубавник (1б). в. заст. драга, вољена девојка; вереница. — Он застаде и не доврши шта је наумио казати само погледаше У својУ лепу љубавницу. Јакш. Ђ.