љу́бити
љубити
Лема
љубити
Извор
том 3, стр. 254, редослед 28
- 2.
(импф. љу̑бља̄х; аор. 2 и
- 3.
љу̑бӣ; трп. прид. љу̑бљен) несврш.
- 1.
уснама додиривати кога или што као знак љубави, пријатељства (при сусрету, опраштању и сл.), давати пољубац или пољупце, целивати.
— Већ задњим траком сунце земљу љуби.
- 2.
волети.
— Нећете да увидите да сам вас ја љубио! Свакога сам од вас љубио.
Ја те не љубим, нисам те никад ни љубила.
Не бих љубио да ме претече Вицко.
Фразе
љуби га мајка ала га волим, ала је мио, добар; љубим руке заст. поздрав деце и млађих упућен старијима; љубим те молим те лепо; љубићеш и земљу (стопе, ноге) покајаћеш се, понизићеш се.
Пододреднице
1. уз. повр. — Алекса се љубио са свима у кући. Вес. И оци се љубише наши. М-И. фиг. Небо се љуби с морем. Михољ. 2. свиђати се, допадати се, бити по вољи. — Како вам се љуби, грофице? Шен. А гдје ми се љуби, ту нешто запиње. Љуб
Изворни текст (OCR)
љу́бити, љу̑бӣм (импф. љу̑бља̄х; аор. 2. и 3. л. љу̑бӣ; трп. прид. љу̑бљен) несврш. 1. уснама додиривати кога или што као знак љубави, пријатељства (при сусрету, опраштању и сл.), давати пољубац или пољупце, целивати. — фиг. Већ задњим траком сунце земљу љуби. Хар. 2. волети. — Нећете да увидите да сам вас ја љубио! Свакога сам од вас љубио. Крл. Ја те не љубим, нисам те никад ни љубила. Срем. Не бих љубио да ме претече Вицко. Драж.