љубо̀мор
љубомор
Лема
љубомор
Извор
том 3, стр. 255, редослед 27
- а.
и љубо̀мора ж а. осећање душевног бола, несреће због сумње у неверност друга у браку или у љубави уопште.
— Возио ју је жену свуда са собом ... па је лијечников љубомор постао обичним предметом шала.
У Периној се души заметнула клица љубоморе, па је сваким даном захватала све више корена.
- б.
нерасположење, завист због пажње или наклоности која се указује некоме или нечему другом, нетрпељивост према супарнику, конкуренту.
— Не осјећа никакваI љубомора, свеједно је њему.
Гочела је нека љубомора да трепти у потпуковникову гласу.
Изворни текст (OCR)
љубо̀мор м и љубо̀мора ж а. осећање душевног бола, несреће због сумње у неверност друга у браку или у љубави уопште. — Возио ју је жену свуда са собом ... па је лијечников љубомор постао обичним предметом шала. Крањч. Стј. У Периној се души заметнула клица љубоморе, па је сваким даном захватала све више корена. Вес. б. нерасположење, завист због пажње или наклоности која се указује некоме или нечему другом, нетрпељивост према супарнику, конкуренту. — Не осјећа никакваI љубомора, свеједно је њему. Леск. Ј. Гочела је нека љубомора да трепти у потпуковникову гласу. Сек.