Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љубо̀питан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 255

љубо̀питан

љубопитан, љубопитљив

Стална адреса

Лема

љубопитан

Варијанте

љубопитљив, љубопѝтљив

Извор

том 3, стр. 255, редослед 34

  1. —

    -а, -о рус. који показује велики интерес да сазна нешто (често и непотребно), знати

    рус. — руски
    — жељан, радознао.
    — А одакле путујете? ... љубопитни смо знати.
    Глиш.
    Једна љубо-ж« питнија знаница упитала је ... грофицу да ли је то истина?
    Том.
    Времена су била немирна и пуна неизвјесности, а он сам љубопитљив и забринут.
    Андр. И.
    Огромно чуђење избија из читавог њезиног љубопитљивог и химбеног бића.
    Донч.
Изворни текст (OCR)
љубо̀питан, -тна, -тно и љубопѝтљив, -а, -о рус. који показује велики интерес да  сазна нешто (често и непотребно), знати-  жељан, радознао. — А одакле путујете? ... љубопитни смо знати. Глиш. Једна љубо-ж« питнија знаница упитала је ... грофицу да ли је то истина? Том. Времена су била немирна и пуна неизвјесности, а он сам љубопитљив и забринут. Андр. И. Огромно чуђење избија из читавог њезиног љубопитљивог и химбеног бића. Донч.