Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̀де̄ван

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 256

љу̀де̄ван

људеван

Лема

људеван

Варијанте

љу̏де̄ван

Извор

том 3, стр. 256, редослед 16

  1. —

    који има особине зрелог, озбиљног човека, пун људскости; својствен правом човеку, људски.

    — Е, дијете, ја мислио ... да си ти људевнији, а ти заџака ка Циганин. Ћоп. Проживјела је у његовом људевном и јуначком миловањУ. ГУр.
Изворни текст (OCR)
љу̀де̄ван и љу̏де̄ван, -вна, -вно који има особине зрелог, озбиљног човека, пун људскости; својствен правом човеку, људски. — Е, дијете, ја мислио ... да си ти људевнији, а ти заџака ка Циганин. Ћоп. Проживјела је у његовом људевном и јуначком миловањУ. ГУр.