Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̑ди

мтом 3, стр. 256

љу̑ди

људи

Лема

људи

Извор

том 3, стр. 256, редослед 24

  1. 1.

    (дат. љу́дима и љу́дма) мн. од човек.

    дат. — дативмн. — множина
  2. 2.

    назив за слово »љ« у азбуци.

    archaic
    заст. — застарело
    — Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора ... писме људи бити у првом одељењу?«
    Ранк.
Изворни текст (OCR)
љу̑ди, љу́дӣ м (дат. љу́дима и љу́дма) 1. мн. од човек. 2. заст. назив за слово »љ« у азбуци. — Али оном малом професору у наочарима дође на ум паметна мисао: »Зар баш мора ... писме људи бити у првом одељењу?« Ранк.