Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̀дина

жтом 3, стр. 256

љу̀дина

људина

Лема

људина

Извор

том 3, стр. 256, редослед 27

  1. —

    аугм. од човек; карактеран, изванредан човек.

    аугм. — аугментатив
    — Талас дигну барку, примакну је крају, ал у то се осови у њој грдна људина. Шен. Е, нема те, Уроше, надалеко! Сад видим да си људина.
    Марк. М.
Изворни текст (OCR)
љу̀дина ж аугм. од човек; карактеран, изванредан човек. — Талас дигну барку, примакну је крају, ал у то се осови у њој грдна људина. Шен. Е, нема те, Уроше, надалеко! Сад видим да си људина. Марк. М.