Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̏дскӣ

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 257

љу̏дскӣ

људски

Лема

људски

Варијанте

љу̀дскӣ

Извор

том 3, стр. 257, редослед 10

  1. 1.

    који се односи на људе, човечји: ~ друштво, ~ организам, ~ говор, ~ сазнање, ~ природа и др.

    др. — друго
  2. 2.

    својствен племенитом човеку, добар, човечан, осећајан, поштен и сл.

    сл. — слично
    — Чекам нечију топлу људску ријеч.
    Хорв.
    Он је оцртао профил тога дјечака сувише топлим људским бојама.
    Крл.
  3. 3.

    који је без недостатака, онакав какав треба да буде по својој намени.

    — Честитом пјеснику желимо људско здравље.
    В 1885
Изворни текст (OCR)
љу̏дскӣ и љу̀дскӣ, -а̄, -о̄ 1. који се односи на људе, човечји: ~ друштво, ~ организам, ~ говор, ~ сазнање, ~ природа и др. 2. својствен племенитом човеку, добар, човечан, осећајан, поштен и сл. — Чекам нечију топлу људску ријеч. Хорв. Он је оцртао профил тога дјечака сувише топлим људским бојама. Крл. 3. који је без недостатака, онакав какав треба да буде по својој намени. — Честитом пјеснику желимо људско здравље. В 1885.