љу̂тӣ

— Дуго ћуте и удишу густ, љут вазду2. Ћос.

— Оцат који није љут и домаћин који није зао не ваља ништа. Н. посл.

због неуспеха, ~ на суседа, ~ као рис. — Ти ћеш липсати на путу! — вели јетко Лука, већ љут што га задиркују. Јак.

Имам код куће оца и маћеху љуту. Марет. н. опак, опасан; свиреп, крволочан: ~ змија, ~ звер. — С друге стране: плахо јање у чељусти љутог вука. Кркл. г. који се жестоко и неумољиво бори, опасан за непријатеља: ~ борац, ~ оклопник. — Поздрави их и кажи им погинулима] ... да је љути Никшић пао. Нен. Љ. д. који јако мрзи кога или што, огорчен, жесток. — То окреће твоје слушаоце од најљућих противника у најгорљивије присташе. Ков. А. ђ. одушевљен, привржен, ватрен, горљив. — Добранић зна да сте љут Илирац. Шен. Пристаде уз најљуће радикале. Ћип. е. који се без мере, страствено одаје нечему: пијаница, ~ бекрија. ж. који добро сече, коси, убија (о оружју, сечивима и сл.); оштар, бридак: ~ мач, ~ сабља, ~ нож, ~ секира, коса, ~ пушка и сл.

Очи сам склопила, стиснула и од бола љутога вриснула. Кркл. Не знате ви каква љута сиротиња живи у ономе камену. Ђур. б. огорчен, неумољив, суров (о борби) — Ниједан део словеначког народа није имао да издржи тако љуту борбу као корVшки Словенци. Цвиј. Заметну се крвав, љут бој. Том. в. оштар, јак, бесан (о хладноћи и др. временским непогодама): ~ зима, мраз. — Ветрић пирне кроз ту жегу љуту. Ил. Једне просиначке вечери била је вани љута мећава с буром. Новак.

Стана је остала избезумљена и онемела од страховитог пролома бомбе на љутом камену. Ђур. Срчевина је љута као прекаљен челик. Рад. Д. б. компактан, го, бе: земље, непроходан: љути крас, крш. — У средини овога љутога карста отвори се ... мала ... долина. Цвиј.

Сви су пили] ... деци љVте. Донч. Мало и пије. Тек увече по једну дуплу љуту.