Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̀тит

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 260

љу̀тит

љутит

Лема

љутит

Извор

том 3, стр. 260, редослед 10

  1. а.

    који одражава љутњу, гнев: ~ одговор, ~ поглед.

  2. —

    в. љут (2а, б)

    — Кад је мајстор Мркоња био љутит, онда није знао што је право, а што криво.
    Брл.
    Овчарски пси мудри, ружни и љутити.
    Чипл.
Изворни текст (OCR)
љу̀тит, -а, -о а. који одражава љутњу, гнев: ~ одговор, ~ поглед. б. в. љут (2а, б). — Кад је мајстор Мркоња био љутит, онда није знао што је право, а што криво. Брл. Овчарски пси мудри, ружни и љутити. Чипл.