Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

љу̏тица

жтом 3, стр. 260

љу̏тица

љутица

Лема

љутица

Извор

том 3, стр. 260, редослед 15

  1. 1.а.

    отровна гмија, отровница.

    zoology
    зоол. — зоологија
    — Љутица вуче своје округло тијело преко стијена.
    Кос.
    Очима сече као змија љVтиnа.
    Вукић.
  2. 1.б.

    мн. породица таквих змија Viperiuae.

    мн. — множина
  3. 2.

    (и м) онај који је љут, напрасит, жестоке нарави.

    — Беше то Човек ... врло жив, плаховит и љутица.
    Кнеж. Л.
    Дођоше љутице мрави, попише крв са ране.
    Макс.
  4. 3.

    (у атрибутској служби Уз реч »стена«) љута, тврда: исп. љутац (1).

    исп. — испоредибот. — ботаника
    — Прогнаше се кроз љутицу стијену.
    Март.
  5. 4.в.

    спориш.

  6. 4.в.

    власац (врста лука).

  7. 4.в.

    папрац. Сим. Реч.

Изворни текст (OCR)
љу̏тица ж 1. зоол. а. отровна гмија, отровница. — Љутица вуче своје округло тијело преко стијена. Кос. Очима сече као змија љVтиnа. Вукић. б. мн. породица таквих змија Viperiuae. 2. (и м) онај који је љут, напрасит, жестоке нарави. — Беше то Човек ... врло жив, плаховит и љутица. Кнеж. Л. Дођоше љутице мрави, попише крв са ране. Макс. 3. (у атрибутској служби Уз реч »стена«) љута, тврда: исп. љутац (1). — Прогнаше се кроз љутицу стијену. Март. 4. бот. а. в. спориш. б. в. власац (врста лука). в. в. папрац. Сим. Реч.