љу̑то
љуто
Лема
љуто
Извор
том 3, стр. 261, редослед 2
- 1.
(комп. љу̏ће̄ и љу̏ће) а жестоко, огорчено, упорно.
— Љуто брани Крајина сваку своју стопу.
б. веома, јако, много.
— Изгладнио сам љуто.
А ја се љуто преварио јутрос у школи.
в. строго, немилосрдно.
— Што сам сагријешила те ме толи љуто караш?
г. оштро, опоро.
— Под спорим корацима снег опет љуто шкрипи.
- 2.
в. љутито.
— Ћути!
— прошишта љуто упитани.
Изворни текст (OCR)
љу̑то прил. (комп. љу̏ће̄ и љу̏ће) 1. а. жестоко, огорчено, упорно. — Љуто брани Крајина сваку своју стопу. Дед. В. б. веома, јако, много. — Изгладнио сам љуто. Јурк. А ја се љуто преварио јутрос у школи. Ћип. в. строго, немилосрдно. — Што сам сагријешила те ме толи љуто караш? Шен. г. оштро, опоро. — Под спорим корацима снег опет љуто шкрипи. Ћос. Д. 2. в. љутито. — Ћути! — прошишта љуто упитани. Каш.