љу́штити

љуштити

Лема

љуштити

Извор

том 3, стр. 261, редослед 17

1.
(импф. љшта̄х и љу̑шћа̄х; трп. прид. љу̑штен и љу̑шћен) несврш. лишавати, ослобађати љуске, коре, омотача, површинског слоја, гулити; комишати, комушати.
импф. — имперфекттрп. прид. — трпни придевприд. — придевнесврш. — несвршени глагол
— Љуштио би јој наранче да не плаче.
Крл.
До неко доба ноћи љуштимо кукурузе.
Вес.
2.а.
пити или јести (у великој количини, често и сл.).
colloquial
сл. — слично
— Љуштијах као спужва слатко вино.
Матош
Диринџи и она дању и љушти проју. Рад.
2.б.
играти, картати се (обично дуго или често).
— Док ви овде љуштите санс, дотле пешаци довели женске из Београда.
Јак.
2.в.
ударати, тући, лемати.

Пододреднице

~ се

а. губити љуску, кору, површински слој, гулити се; перутати се. — Кад прездрави од шарлаха и поче се љуштити, удари је у срце, па за два секунда готова! Ранк. б. одвајати се, отпадати од подлоге. — ЉЂуште се алге са сведених стијена. Стипч

губити љуску, кору, површински слој, гулити се; перутати се.одвајати се, отпадати од подлоге.

Изворни текст (OCR)

љу́штити, љу̑штӣм (импф. љшта̄х и љу̑шћа̄х; трп. прид. љу̑штен и љу̑шћен) несврш. 1. лишавати, ослобађати љуске, коре, омотача, површинског слоја, гулити; комишати, комушати. — Љуштио би јој наранче да не плаче. Крл. До неко доба ноћи љуштимо кукурузе. Вес. 2. разг. а. пити или јести (у великој количини, често и сл.). — Љуштијах као спужва слатко вино. Матош. Диринџи и она дању и љушти проју. Рад. Д. б. играти, картати се (обично дуго или често). — Док ви овде љуштите санс, дотле пешаци довели женске из Београда. Јак. в. ударати, тући, лемати.