љу̏љнути
љуљнути
Лема
љуљнути
Извор
том 3, стр. 258, редослед 14
- 1.
сврш. према љуљати.
— Вјетрић му цвијећу љуљнуо главе.
Као нехотице двапут љуљну колевку.
- 2.а.
треснути, пући, ударити; лупити, треснути ким или чим (о нешто).
— Напољу ... љуљну гром и у соби се затресоше прозорска окна.
Изворни текст (OCR)
љу̏љнути, -не̄м сврш. 1. сврш. према љуљати. — Вјетрић му цвијећу љуљнуо главе. Крањч. Стј. Као нехотице двапут љуљну колевку. Моск. 2. а. треснути, пући, ударити; лупити, треснути ким или чим (о нешто). — Напољу ... љуљну гром и у соби се затресоше прозорска окна. Бан.