Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ћ

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 353

ћ

ћ

Лема

ћ

Извор

том 6, стр. 353, редослед 1

  1. 1.а.

    (Ћ) предњонепчани безвучни сливени сугласник.

  2. 1.б.

    слово којим се обележава тај сугласник. ћа̏ (и ћа̂ кад се жели истаћи велика удаљеност) прил.

    dialectal
    покр. — покрајинскиприл. — прилог
  3. 1.в.

    чак.

    чак. — чакавски
    — Пратисмо стару далматинску књижевност с обзиром на стање нашега језика ћа до друге половице
  4. 18.

    вијека. Јаг. Подигла се кула ћа до неба. Радич.

  5. 2.а.

    узв. одатле, даље, ван, напоље.

    узв. — узвик
    — Ћа, ћа! Нека иду! ... То нису чељад!
    Ђур.
  6. 2.б.

    за терање говеда.

    — Терао је говеда и викао на њих: ћа, ћа! И.

Фразе

поћи ћа покр. отићи.
Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
ћ (Ћ) а. предњонепчани безвучни сливени сугласник. б. слово којим се обележава тај сугласник. ћа̏ покр. 1. (и ћа̂ кад се жели истаћи велика удаљеност) прил. в. чак. — Пратисмо стару далматинску књижевност с обзиром на стање нашега језика ћа до друге половице 18. вијека. Јаг. Подигла се кула  ћа до неба. Радич. 2. узв. а. одатле, даље, ван, напоље. — Ћа, ћа! Нека иду! ... То нису чељад! Ђур. б. за терање говеда. — Терао је говеда и викао на њих: ћа, ћа! И.