Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ћѐна̄р

мтом 6, стр. 357

ћѐна̄р

ћенар

Лема

ћенар

Етимологија

Turkish

Извор

том 6, стр. 357, редослед 11

  1. 1.

    крај, граница, ивица, руб; крај, крајина.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Отиште се чета гором и ћенаром.
    НП Вук
    За гучегорску фантазију и Мостар је већ далека туђина, тамо негдје земљи на ћенару.
    Андр. И.
    А прави је јунак на мејдану, да га нема на овом ћенару.
    НПХ
  2. 2.

    врста танког памучног платна украшеног на ивицама.

    — У беlара гаће од ћенара.
    Вук
    Рј.
  3. 3.

    врста простирке, мањи ћилим којим се застиру крајеви собе. Шкаљ.

Изворни текст (OCR)
ћѐна̄р, -а́ра м тур. покр. 1. крај, граница, ивица, руб; крај, крајина. — Отиште се чета  гором и ћенаром. НП Вук. За гучегорску фантазију и Мостар је већ далека туђина, тамо негдје земљи на ћенару. Андр. И. А прави је јунак на мејдану, да га нема на овом ћенару. НПХ. 2. врста танког памучног платна украшеног на ивицама. — У беlара гаће од ћенара. Вук Рј. 3. врста простирке, мањи ћилим којим се застиру крајеви собе. Шкаљ.