Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бене́та̄ње

стом 1, стр. 171

бене́та̄ње

бенетање

Лема

бенетање

Извор

том 1, стр. 171, редослед 40

  1. —

    гл. им. од бенетати бене́тати, бѐне̄ће̄м (ређе бѐне̄та̄м) несврш. говорити глупости, лупетати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глагол
    — Излуди и почима да бенеће о незнаним баштама гдје све мирише. Цес. А. Бенетате којешта по механи с оним вашим лудим попом.
    Глиш.
Изворни текст (OCR)
бене́та̄ње с гл. им. од бенетати. бене́тати, бѐне̄ће̄м (ређе бѐне̄та̄м) несврш. говорити глупости, лупетати. — Излуди и почима да бенеће о незнаним баштама гдје све мирише. Цес. А. Бенетате којешта по механи с оним вашим лудим попом. Глиш.