ва́жити
важити
Лема
важити
Извор
том 1, стр. 314, редослед 12
- 1.
имати важност, вредност, цену, углед.
— Његова ријеч важи у опћинском одбору.
Игњат је више важио код младежи.
- 2.
бити на снази, вредети; бити обавезан.
— Не можемо знати који закони важе, а који су одбачени.
Примирје је важило и за војску изван Париза.
- 3.
бити сматран, уживати глас.
— Важио је као напредан дух.
Он је ... важио за неког пустоловног социјалног превратника.
Важила је као тврдица и особењак.
Фразе
в а ж и безл. пристајем, слажем се.
Изворни текст (OCR)
ва́жити, -ӣм несврш. 1. имати важност, вредност, цену, углед. — Његова ријеч важи у опћинском одбору. Пав. Игњат је више важио код младежи. Вес. 2. бити на снази, вредети; бити обавезан. — Не можемо знати који закони важе, а који су одбачени. Ранк. Примирје је важило и за војску изван Париза. Ђур. 3. бити сматран, уживати глас. — Важио је као напредан дух. Скерл. Он је ... важио за неког пустоловног социјалног превратника. Крл. Важила је као тврдица и особењак. Андр. И.