Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва́жити

несврштом 1, стр. 314

ва́жити

важити

Лема

важити

Извор

том 1, стр. 314, редослед 12

  1. 1.

    имати важност, вредност, цену, углед.

    — Његова ријеч важи у опћинском одбору.
    Пав.
    Игњат је више важио код младежи.
    Вес.
  2. 2.

    бити на снази, вредети; бити обавезан.

    — Не можемо знати који закони важе, а који су одбачени.
    Ранк.
    Примирје је важило и за војску изван Париза.
    Ђур.
  3. 3.

    бити сматран, уживати глас.

    — Важио је као напредан дух.
    Скерл.
    Он је ... важио за неког пустоловног социјалног превратника.
    Крл.
    Важила је као тврдица и особењак.
    Андр. И.

Фразе

в а ж и безл. пристајем, слажем се.
Изворни текст (OCR)
ва́жити, -ӣм несврш. 1. имати важност, вредност, цену, углед. — Његова ријеч важи у опћинском одбору. Пав. Игњат је више важио код младежи. Вес. 2. бити на снази, вредети; бити обавезан. — Не можемо знати који закони важе, а који су одбачени. Ранк. Примирје је важило и за војску изван Париза. Ђур. 3. бити сматран, уживати глас. — Важио је као напредан дух. Скерл. Он је ... важио за неког пустоловног социјалног превратника. Крл. Важила је као тврдица и особењак. Андр. И.