валити
валити QA: medium
Лема
валити
Извор
том 1, стр. 320, редослед 14
- 2.
— Ум царује, а снага кладе ваља Н. посл.
б. гурати, буркати, терати какву текућу или плиновиту, гасовиту масу.
— Вијуrа се ... Дунав, ваљајући на моћним плећима ... ледене санте. Ранк. ужни ветар од јутра до мрака ваља ниске и мтне облаке.
Вихор стане да пламен ваља, гомила.
Дуга љета шта их вријеме собом ваља.
Исток низ планину ваљао помрчину.
в. полако, тешко помицати.
— Поче ваљати очима од једнога до друrога.
Ваља љепљиви отежали језик.
Па с Новицом договоре ваља.
Ваљају неку крупну бригу у глави.
г. ваљати се (2г). —Свет просто ваља улицама.
- 2.
пустити да се котрља, лити.
— Тада стаде горке сузе ваљати.
- 3.а.
притискајући ваљком што радити тањити, стањивати (метал, ковину); збијати, набијати, ступати, (сукно, чоху, длаку).
— Можемо га злато резати ножем, ваљати у плочице и извлачити у танке жице.
Жуте им се гола стопала из мрког ваљаног сељачког сукна. Петр.
- 3.б.
утискивати у земљу посејано семење.
- 4.
месећи давати (чему) ваљкаст или обао облик.
— Ваља мале лоптице.
Љуштити у кухињи крумпире, ваљати кнедле.
- 5.
рушити, обарати, поваљивати.
— Па ти ваљај куле и чардаке.
Што ме страшиш да ћеш ваљати манастир топом.
- 6.
полагати, поваљивати и закопавати у земљу грану лозе ради пресађивања.
Фразе
н е ш т о с е и з а б р д а в а љ а спрема се нешто ненадано и неугодно; ваљати се о д см еха грохотом се смејати; ваљ ати се по блату, по п ра х у пасти на најниже гране, живети врло бедно.
Пододреднице
1. лежећи котрљати се, котурати се, превртати се. — Ваљају се по земљи као дјеца по постељи. Неим. 2. а. тећи у већим количинама (о текућинама, течностима). — Мутан поток ваља се и пени. Јакш. Ђ. б. сливати се. — Сузе се полако ваљају низ њихова смежурана лица. Вес. в. ширити се (о плиновитим, гасовитим тварима, материјама). — Небом се почеше ваљати сиви облаци. Вес. Магла се ваљала ... попут дима. Донч. Из кухиње ваљао се ... мирис јела. Кум. фиr. Његове мисли ваљају с тромо. Крл. Скандал се ваљао по улицама. Петр. В. г. кретати се у маси у облику валова, таласа. — Голема поворка људи ... ваљала се за њим. Хорв. Народ се ваљао цијелим путем ... према гробљу. Бен. д. тешко, споро се кретати. — Јсдва се ваљао с ноге на ногу. ндр. И
Изворни текст (OCR)
валити2. — Ум царује, а снага кладе ваља. Н. посл. Вук. б. гурати, буркати, терати какву текућу или плиновиту, гасовиту масу. — Вијуrа се ... Дунав, ваљајући на моћним плећима ... ледене санте. Ранк. ужни ветар од јутра до мрака ваља ниске и мтне облаке. Ћос. Б. Вихор стане да пламен ваља, гомила. Марет. фиг. Дуга љета шта их вријеме собом ваља. Крањч. Стј. Исток низ планину ваљао помрчину. Рад. Д. в. полако, тешко помицати. — Поче ваљати очима од једнога до друrога. Мат. Ваља љепљиви отежали језик. Божић. фиг. Па с Новицом договоре ваља. Март. Ваљају неку крупну бригу у глави. Андр. И. г. ваљати се (2г). —Свет просто ваља улицама. Сек. 2. пустити да се котрља, лити. — Тада стаде горке сузе ваљати. Креш. 3. притискајући ваљком што радити а. тањити, стањивати (метал, ковину); збијати, набијати, ступати, (сукно, чоху, длаку). — Можемо га злато резати ножем, ваљати у плочице и извлачити у танке жице. Кем. Жуте им се гола стопала из мрког ваљаног сељачког сукна. Петр. В. б. утискивати у земљу посејано семење. 4. месећи давати (чему) ваљкаст или обао облик. — Ваља мале лоптице. Јак. Љуштити у кухињи крумпире, ваљати кнедле. Јонке. 5. рушити, обарати, поваљивати. — Па ти ваљај куле и чардаке. НП Вук. Што ме страшиш да ћеш ваљати манастир топом. Љуб. 6. полагати, поваљивати и закопавати у земљу грану лозе ради пресађивања.