Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва̏нповијеснӣ

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 323

ва̏нповијеснӣ

ванповијесни

Лема

ванповијесни

Извор

том 1, стр. 323, редослед 15

  1. —

    (ијек.) који не припада повијести, који је (из)ван повијести.

    ијек. — ијекавски
    — Толстоја није покретао аутономни, ванповијесни морал. Р 194б. Остварење је било ванповијесно.
    Уј.
Изворни текст (OCR)
ва̏нповијеснӣ, -а̄, -о̄ (ијек.) који не припада повијести, који је (из)ван повијести. — Толстоја није покретао аутономни, ванповијесни морал. Р 194б. Остварење је било ванповијесно. Уј.