Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вара̀кати

несврштом 1, стр. 325

вара̀кати

варакати

Лема

варакати

Извор

том 1, стр. 325, редослед 19

  1. 1.

    и уч. у мањој мери варати, заваравати; врдати.

    уч. — учестали глагол
    — Увела усидјелица варака личилом свијет.
    Шен.
    Кад они пију и ја с њима ... ал кад се дубље уђе, а ја варакам.
    Игњ.
  2. 2.

    варајући узмицати да се избегне додир с ким, скретати час овамо, час онамо.

    с — средњи род
    — Ослободио нејаке вочиће који су]... узнемирено коловозом варакали.
    Рад. Д.
    Дио нашег још колебљивог свијета ... мисли да се с Нијемцима може некако варакати.
    Чол.

Пододреднице

~ се

варакати (2). — Ево нам шуме за леђима ... па ... варакаћемо се, бранити се. Ћоп

варакати (2).
Изворни текст (OCR)
вара̀кати, -а̄м несврш. и уч. 1. у мањој мери варати, заваравати; врдати. — Увела усидјелица варака личилом свијет. Шен. Кад они пију и ја с њима ... ал кад се дубље уђе, а ја варакам. Игњ. 2. варајући узмицати да се избегне додир с ким, скретати час овамо, час онамо. — Ослободио нејаке вочиће који су]... узнемирено коловозом варакали. Рад. Д. фиг. Дио нашег још колебљивог свијета ... мисли да се с Нијемцима може некако варакати. Чол.