Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва́рница

жтом 1, стр. 327

ва́рница

варница

Лема

варница

Извор

том 1, стр. 327, редослед 32

  1. 1.

    усијани делић материје који искаче из ватре или из предмета након ударца о што тврдо, искра.

    — На све стране просу се дажд живих варница.
    Шен.
    Из очију му стадоше сипати варнице.
    Ком.
    Речи којима праћаше тај свој посао беху варнице ума које прскаху при сваком удару његова длета.
    Мил.
  2. 2.

    ел. светлост која настаје при електричном пражњењу.

    ел. — електротехника, електротехнички
    — Франклин је покушавао ... да електрицитет из облака привуче и добије тако јаке варнице. БК 190б.
  3. 3.

    мн. севање пред очима од ударца по глави, светлаци.

    мн. — множина
    — Кад те ударим, сијевнуће ти варнице испред очију.
    И-Б Рј.
  4. 4.а.

    фиг. увреда. —Не одговара му се на прву Ђорђеву варницу. Ђос.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  5. 4.б.

    жива, ватрена особа.

    — То ти је била женска као жива ватра: поскочна, брза, права варница.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
ва́рница1 ж 1. усијани делић материје који искаче из ватре или из предмета након ударца о што тврдо, искра. — На све стране просу се дажд живих варница. Шен. фиг. Из очију му стадоше сипати варнице. Ком Речи којима праћаше тај свој посао беху варнице ума које прскаху при сваком удару његова длета. Мил. 2. ел. светлост која настаје при електричном пражњењу. — Франклин је покушавао ... да електрицитет из облака привуче и добије тако јаке варнице. БК 190б. 3. мн. севање пред очима од ударца по глави, светлаци. — Кад те ударим, сијевнуће ти варнице испред очију. И-Б Рј. 4. фиг. а. увреда. —Не одговара му се на прву Ђорђеву варницу. Ђос. Д. б. жива, ватрена особа. — То ти је била женска као жива ватра: поскочна, брза, права варница. Ћоп.