Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва̀рљив

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 327

ва̀рљив

варљив

Лема

варљив

Извор

том 1, стр. 327, редослед 23

  1. 1.

    који вара, који обмањује

    — Гледаше у плаво небо, а варљиве мисли однеше га далеко, далеко.
    Шапч.
    Томе изражају не треба вјеровати јер је сасвим варљив.
    Пав.
  2. 2.

    променљив, несталан.

    — Варљиво априлско вријеме брзо се промијенило.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
ва̀рљив, -а, -о 1. који вара, који обмањује. — Гледаше у плаво небо, а варљиве мисли однеше га далеко, далеко. Шапч. Томе изражају не треба вјеровати јер је сасвим варљив. Пав. 2. променљив, несталан. — Варљиво априлско вријеме брзо се промијенило. Чол.