ва̏тра
ватра QA: medium
Лема
ватра
Извор
том 1, стр. 330, редослед 36
- 1.
(ген. мн. ва̏та̄ра̄ и ва̏трӣ) 1 природна појава која настаје кад што гори, појава високе температуре и светлости при наглој оксидацији, огањ; исп. пламен, пожар.
— Није дуго што ју је шуму ватра прогутала.
- 2.а.
пуцање из бојног оружја, паљба.
— Ко врази сипали су Турци на нас крупну и ситну ватру.
На овом делу бојишта отпоче да трешти топовска, пушчана и митраљеска ватра.
- 2.б.
окршај, бој.
— У првој ватри борбе изабраше га ... за командира чете.
- 3.
светло, сјај.
— На небу је нагло пролазио један висок облак пун ватре.
Муње су се укрштале у плавим, црвеним и зеленкастим ватрама.
- 4.
фиг. црвенило, жар.
— Алкохол ... даје ватру лицу.
Осула му се по тијелу скрлетна ватра.
- 5.
фиг. сјајно небеско тело.
— Над нама раскриљени свод ... украшен златним ватрама.
- 6.
повишена температура тела, врућица.
medicine— Другови болесни од пегавца с ватром од 40s лежали су на снегу. Дед.В.7. фиг. жестина, бујвост неког осећања или узбуђења; жар, занос, одушевљење.
— Ја с ватром доказујем ...
Ти си друже Тито у хиљаду срца бацио ватру, душе упалио.
Русија ће ... разбуктати ватру на Балкану.
- 8.
фиг. невоља, кушња. —У ватри се позна човјек. Цар Е.
- 9.а.
фиг. (у атрибутској служби) храбар и жесток.
— Ватра људи који ће за врело гвожђе ухватити.
- 9.б.
врло брз, врло вредан.
— Волим што је он тако жесток за кућом ... ватра је у послу!
Фразе
бенгалска ~ ватромет сјајних боја; бити, наћи се, налазити се између две ватре бити у двострукој опасности, невољи; бежати као од ватре бежати бојећи се велике опасности; бојати се кога као живе ватре јако се бојати; дати, метнути, метати руку у ватру за некога чврсто јамчити; дати ватру ногама, петама, табанима побећи; доспети међу ватру и воду доспети међу две опасности, два зла; гасити ватру сламом, сипати уље на (У) ватру још јаче распаљивати, погоршавати већ ионако лошу ситуацију; гд е је ватре, ту има и дима у добру има и зла, лице има и наличје; горети на две ватре 1) налазити се између две опасности; 2) бити у недоумици; играти се ватром непажљиво, лакоумно руковати опасним стварима; нема дима без ватре све има свој узрок; ожећи без ватре ударити некога жестоко или га укорити оштрим речима; пасти, падати у ватру разгневити се, разјаривати се; прегрмети прв ватру издржати прву навалу; сасути на кога ватру напасти га оштрим речима; сипати ватру из очију горети од беса, бити бесан; скочити за некоrа у ватру и воду изврћи се пожртвовано опасности, жртвовати се за кога; вадити за кога кестење из ватре извргавати се опасности за другога; ватром изгорети нестати; жива ~ жживахан, ватрен човек.
Изворни текст (OCR)
ва̏тра ж (ген. мн. ва̏та̄ра̄ и ва̏трӣ) 1. природна појава која настаје кад што гори, појава високе температуре и светлости при наглој оксидацији, огањ; исп. пламен, пожар. — Није дуго што ју је шуму ватра прогутала. Наз. 2. а. пуцање из бојног оружја, паљба. — Ко врази сипали су Турци на нас крупну и ситну ватру. Шен. На овом делу бојишта отпоче да трешти топовска, пушчана и митраљеска ватра. Лаз. М. б. окршај, бој. — У првој ватри борбе изабраше га ... за командира чете. Лал. 3. светло, сјај. — На небу је нагло пролазио један висок облак пун ватре. Дуч. Муње су се укрштале у плавим, црвеним и зеленкастим ватрама. Јанк. 4. фиг. црвенило, жар. — Алкохол ... даје ватру лицу. Уј. Осула му се по тијелу скрлетна ватра. Крл. 5. фиг. сјајно небеско тело. — Над нама раскриљени свод ... украшен златним ватрама. Панд. 6. мед. повишена температура тела, врућица. — Другови болесни од пегавца с ватром од 40s лежали су на снегу. Дед.В.7. фиг. жестина, бујвост неког осећања или узбуђења; жар, занос, одушевљење. — Ја с ватром доказујем ... Дом. Ти си друже Тито у хиљаду срца бацио ватру, душе упалио. Наз. Русија ће ... разбуктати ватру на Балкану. Јов. Ј. 8. фиг. невоља, кушња. —У ватри се позна човјек. Цар Е. 9. фиг. (у атрибутској служби) а. храбар и жесток. — Ватра људи који ће за врело гвожђе ухватити. Срем. б. врло брз, врло вредан. — Волим што је он тако жесток за кућом ... ватра је у послу! Вес.