Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ва̀јалац

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 316

ва̀јалац

вајалац

Лема

вајалац

Извор

том 1, стр. 316, редослед 10

  1. —

    м(ген. мн. ва̀јала̄ца̄)в. вајар

    ген. — генитивмн. — множинав. — (после броја) век
    — Од Индуса па до Нила нема тако красна лика до у једног сиромашка ... вајаоца Минадира.
    Кост. Л.
Изворни текст (OCR)
ва̀јалац, -аоца м(ген. мн. ва̀јала̄ца̄)в. вајар. — Од Индуса па до Нила нема тако красна лика до у једног сиромашка ... вајаоца Минадира. Кост. Л.