ва́ћов
ваћов
Лема
ваћов
Извор
том 1, стр. 332, редослед 18
- 1.
= ваћел. Вук Рј ва̏у оном. (некад удвојено) 1. узвик којим се опонаша, подражава лајање и завијање паса.
— Опонашајући ратоборно псето, стаде да гребе по пијеску и да лаје на маче: Ав-ав-ав! ВаЧ-вау!
- 2.
(у именичкој служби) м непром. деч. пас.
— Не сјећа се ... оних слика ... и »вау-вау« у земљопису.
Изворни текст (OCR)
ва́ћов м = ваћел. Вук Рј. ва̏у оном. (некад удвојено) 1. узвик којим се опонаша, подражава лајање и завијање паса. — Опонашајући ратоборно псето, стаде да гребе по пијеску и да лаје на маче: Ав-ав-ав! ВаЧ-вау! Ћоп. 2. (у именичкој служби) м непром. деч. пас. — Не сјећа се ... оних слика ... и »вау-вау« у земљопису. Крањч. С.