ва́ћов

ваћов

Лема

ваћов

Извор

том 1, стр. 332, редослед 18

1.
= ваћел. Вук Рј ва̏у оном. (некад удвојено) 1. узвик којим се опонаша, подражава лајање и завијање паса.
оном. — ономатопеја
— Опонашајући ратоборно псето, стаде да гребе по пијеску и да лаје на маче: Ав-ав-ав! ВаЧ-вау!
Ћоп.
2.
(у именичкој служби) м непром. деч. пас.
непром. — непроменљивдеч. — дечји говор
— Не сјећа се ... оних слика ... и »вау-вау« у земљопису.
Крањч. С.

Изворни текст (OCR)

ва́ћов м = ваћел. Вук Рј. ва̏у оном. (некад удвојено) 1. узвик којим се опонаша, подражава лајање и завијање паса. — Опонашајући ратоборно псето, стаде да гребе по пијеску и да лаје на маче: Ав-ав-ав! ВаЧ-вау! Ћоп. 2. (у именичкој служби) м непром. деч. пас. — Не сјећа се ... оних слика ... и »вау-вау« у земљопису. Крањч. С.