Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏верица

жтом 1, стр. 333

ве̏верица

веверица, вјеверица

Лема

веверица

Варијанте

вјеверица, вје̏верица

Извор

том 1, стр. 333, редослед 27

  1. 1.

    мали, хитар глодар, с великим китњастим репом, који живи по шумском дрвећу sciurus vulsaris.

    zoology
    зоол. — зоологијас — средњи род
  2. 2.

    фиг. брза, хитра особа.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Претвори се бака уједанпут вјеверицом те поче се хитро мотати и окретати по соби.
    Шен.
    Стани, стани мало, моја лепа веверице!
    Јакш. Ђ.
  3. 3.

    игра у којој се деца лове пењући се по дрвећу.

    — Идемо се играти »вјеверице«.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
ве̏верица, ијек. вје̏верица, ж 1. зоол. мали, хитар глодар, с великим китњастим репом, који живи по шумском дрвећу sciurus vulsaris. 2. фиг. брза, хитра особа. — Претвори се бака уједанпут вјеверицом те поче се хитро мотати и окретати по соби. Шен. Стани, стани мало, моја лепа веверице! Јакш. Ђ. 3. игра у којој се деца лове пењући се по дрвећу. — Идемо се играти »вјеверице«. Гор.