Одредница

вѐдрилац

мтом 1, стр. 334

вѐдрилац

ведрилац

Лема

ведрилац

Извор

том 1, стр. 334, редослед 23

  1. (ген. мн. вѐдрила̄ца̄) неол. онај који ведри.

    ген. — генитивмн. — множинанеол. — неологизам
    — Бадава ћеш бојат се кише, видјећеш ведрилац како Аквилон шумама љуља.
    Марет.
Изворни текст (OCR)
вѐдрилац, -иоца м (ген. мн. вѐдрила̄ца̄) неол. онај који ведри. — Бадава ћеш бојат се кише, видјећеш ведрилац како Аквилон шумама љуља. Марет.