ве́зати
везати
Лема
везати
Извор
том 1, стр. 337, редослед 2
- 1.
и несврш. а спојити, спајати два краја ужета и сл. чвором или омчом.
— Живо вежу берачице младе ... млада винограда ... тананим шеваром.
Свака длака трепавица њених ко уже веже чворовима седмерим.
б. обави(ја)ти (уже и сл.) око нечега и причврстити.
— Волови се вежу за рогове, а људи за ријеч и написмено.
Ил жели ко да мисо̂ вежем ја конопцем танким.
в. више предмета исте врсте спојити, спајати; (на)правити сноп, свежањ.
— Не само да је жела него и везала снопље.
Сијерак се у метле веже.
- 2.
стегнути, стезати некоме руке или ноге ужетом, ланцем и сл., спута(ва)ти.
— Људи... руку натрашке везаних наопако приближују нам се.
Веле да си везао кмета па га после пустио.
- 3.
(у)чинити да се неки предмети или њихови делови чврсто споје.
— Овде у Бачкој има ... великих бедема живога песка који је гдегде везан и учвршћен вегетацијом.
- 4.
спојити, спајати неком саобраћајном везом, линијом.
— la каменитом путу што веже Св. Михајла с Госпом од милосрђа ... зауставили су се нијеми.
Мост веже касабу са њеним предграђем.
- 5.
довести, доводити у везу, у склад.
— Како ћемо отпочети нов параграф, како ћемо га везати с претходним параграфом... то. су питања која се при писању постављају.
- 6.
придоби(ва)ти, приволе(ва)ти кога за нешто.
— Потребно је да ученици буду заинтересовани и везани за школу.
- 7.
задржа(ва)ти, не дозволити удаљавање.
— Напредујући у овом сектору, совјетске су трупе везале противничке снаге код Мишколца.
- 8.
фиг. спојити, спајати неком духовном везом, зближити, зближавати.
— Душевна слога ... им је душе везала.
Нас једно исто осећање веже.
- 9.
обавез(ив)ати, задужи(ва)ти.
— Стојан пређе на новије дужнике, те и њих поче везати обвезницама.
- 10.
договарати се, закључи(ва)ти.
— Одлуче да одвоје десетак главара и да вежу што да се ради.
Руси су везали уговор, па њима припада његово извршење.
- 11.
ограничити, ограничавати.
— Редовни правни лекови су везани за известан рок.
Фразе
б и т и в е з а н з а п о с т е љ у лежати болестан; б и т и в е з а н и X p Vк у немати слободе одлучивања; ~ ч а л м у потурчити се; ~ ј е з и к, у с т а К о м е не дати му да говори; ~ к р а ј с к р ај е м, ~ л и к о з а о п у т у тешко живети, животарити; ~ м а ч к у за (н а, о) р е п одбаци(ва)ти нешто као безвредно, бесмислено; ~ р у к е (и н о г е и р у к е) спречити, спречавати слободу одлучивања; ~ с е б и к о н о п о к о в р а т а срљати у властиту пропаст.
Пододреднице
1. повр. — Онда се веза о велику дипу ... баци конопац Гути ... Дав. фиг. адовољан сам ... кад видим да се почињеш везати уза ме. Франг. 2. уз. повр. — есте ли повезали оне у кући? ... Та мани их! ... Вредни неки Турци! ... Ево, сами се вежу! Вес. 3. спојити се, спајати се. — Сад се пустош душе с очајањем веже. Полић. С Глибајчанима се везала линија фронта осталих села. Ћоп. 4. (у)кочити се. — Тако би задуго било да се не деси нешто те се и најбржи језик веза. Вукић. 5. обавез(ив)ати се на што. — БакоЊа ... жаља е ... Што се, на неки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком. Мат. Ухвати га ужас није ли се већ нечим везао да уради такву ствар. Крањч. Стј. 6. а. здружи(ва)ти се, зближити се, зближавати се. — Или се]... замрзе ... или се вежу дугим познанством. Петр. В. Сусрели смо се једном на том свету и везао се заувек наш пут. Мас. б. ступити, ступати у уже везе; ступшти, ступати у брак, (о)женити се, уда(ва)ти се. — Никада се ни за кога није дуже везала. Фелд. Ако мислите да ћу се ја икад везати за вас, онда се љуто варате. За таквог дивљака ја не полазим. Петр. В. 7. хем. ући, улазити у састав неке твари, материје. — Најчешће се притом ослобађа или веже топлинска енергија. Кем
Изворни текст (OCR)
ве́зати, ве̑же̄м сврш. и несврш. 1. а. спојити, спајати два краја ужета и сл. чвором или омчом. — Живо вежу берачице младе ... млада винограда ... тананим шеваром. Радич. фиг. Свака длака трепавица њених ко уже веже чворовима седмерим. Наз. б. обави(ја)ти (уже и сл.) око нечега и причврстити. — Волови се вежу за рогове, а људи за ријеч и написмено. Вел. фиг. Ил жели ко да мисо̂ вежем ја конопцем танким. Ил. в. више предмета исте врсте спојити, спајати; (на)правити сноп, свежањ. — Не само да је жела него и везала снопље. Вес. Сијерак се у метле веже. Панч. 2. стегнути, стезати некоме руке или ноге ужетом, ланцем и сл., спута(ва)ти. — Људи... руку натрашке везаних наопако приближују нам се. Матош. Веле да си везао кмета па га после пустио. Ранк. 3. (у)чинити да се неки предмети или њихови делови чврсто споје. — Овде у Бачкој има ... великих бедема живога песка који је гдегде везан и учвршћен вегетацијом. Цвиј. 4. спојити, спајати неком саобраћајном везом, линијом. — la каменитом путу што веже Св. Михајла с Госпом од милосрђа ... зауставили су се нијеми. Војн. Мост веже касабу са њеним предграђем. Андр. И. 5. довести, доводити у везу, у склад. — Како ћемо отпочети нов параграф, како ћемо га везати с претходним параграфом... то. су питања која се при писању постављају. Т. књ. 6. придоби(ва)ти, приволе(ва)ти кога за нешто. — Потребно је да ученици буду заинтересовани и везани за школу. Пед. 7. задржа(ва)ти, не дозволити удаљавање. — Напредујући у овом сектору, совјетске су трупе везале противничке снаге код Мишколца. Пол. 1944. 8. фиг. спојити, спајати неком духовном везом, зближити, зближавати. — Душевна слога ... им је душе везала. Коз. Ј. Нас једно исто осећање веже. Јакш. М. 9. обавез(ив)ати, задужи(ва)ти. — Стојан пређе на новије дужнике, те и њих поче везати обвезницама. Ћор. 10. договарати се, закључи(ва)ти. — Одлуче да одвоје десетак главара и да вежу што да се ради. Љуб. Руси су везали уговор, па њима припада његово извршење. Јов. С. 11. ограничити, ограничавати. — Редовни правни лекови су везани за известан рок. Арх. 1926.