ветро̀вит
ветровит
Лема
ветровит
Извор
том 1, стр. 356, редослед 22
- —
ијек. вјетро̀вит који је изложен ветру, који има ветра, пун ветра.
Живљаху ондје по вјетровитим брдима. М-И. Ноћ је била вјетровита и мрачна.
Изворни текст (OCR)
ветро̀вит, -а, -о, ијек. вјетро̀вит који је изложен ветру, који има ветра, пун ветра. — Живљаху ондје по вјетровитим брдима. М-И. Ноћ је била вјетровита и мрачна. Чол.