жа̏лити
жалити
Лема
жалити
Извор
том 2, стр. 8, редослед 18
- 1.
бити у жалости, у тузи за ким или за чим, туговати.
— Први пут виде како је свет грозан. Она умрла, а он не сме да је жали.
Још више жаљах што се по свој прилици растајем заувијек са старом Антицом.
Жалила је за њим, јер јој је био добар, јер се није кињила ни мучила код њеrа.
- 2.
сажаљевати (кога), саосећати (с ким).
— Тко је пак чуо ... да јој је муж пијанац ... тај ју је сваки жалио.
Она је изгледала Јоки као светица, заволела је и жалила много и сматрала да је мученица.
- 3.
штедети нешто.
— Не жали ... паре ... иди код свију лекара .
Бендер није жалио боја. Сликао је ... дивне даљине.
Фразе
жали боже штета, узалуд је. — Жали боже тол'ке паре што дадох за књиге и плајвазе. Срем.; жалим случај разг. жао ми је; не жалећи себе (радити) свом снагом, с највећим пожртвовањем (радити).
Пододреднице
1. изражавати жалост, незадовољство, јадати се; саопштавати (коме) да се осећа бол, нелагодност или сл. — Иза ње је ишло више старијих жена: једна непрестано жалила се на дјецу. Леск. Ј. Жалисе на зета, жали, каже, рђаво живи с Персом. Дом. Бојани ... се жалио на свој тежак положај. Ћос. Д. Уђе Никола и рече да се Слатинац ... жали на промрзле ноге и да не може даље. Ћос. Д. 2. поднети жалбу, тужити некога. — Нек се жали, и ствар ће бити испитана. Зна се пут сваке жалбе. Андр. И
Изворни текст (OCR)
жа̏лити, -ӣм несврш. 1. бити у жалости, у тузи за ким или за чим, туговати. — Први пут виде како је свет грозан. Она умрла, а он не сме да је жали. Вес. Још више жаљах што се по свој прилици растајем заувијек са старом Антицом. Ћип. Жалила је за њим, јер јој је био добар, јер се није кињила ни мучила код њеrа. Ивак. 2. сажаљевати (кога), саосећати (с ким). — Тко је пак чуо ... да јој је муж пијанац ... тај ју је сваки жалио. Коз. Ј. Она је изгледала Јоки као светица, заволела је и жалила много и сматрала да је мученица. Рист. 3. штедети нешто. — Не жали ... паре ... иди код свију лекара . Вас. Бендер није жалио боја. Сликао је ... дивне даљине. Крањч. Стј.