жа̏ло̄ст
жалост
Лема
жалост
Извор
том 2, стр. 10, редослед 2
- 1.а.
(лок. жало̀сти и жа̏лости) душевни бол, душевна патња, туга
— Од тешке жалости она не може проговорити.
Сваки дан ... кано да је ... дубље бразде жалости изорао на образима моје мајке. Ков.
- 1.а.
Али страховита жалост, Менелаје, мене ће снаћи. М-И.
- 1.б.
сажаљење, саосећање.
— Сирота је, бјех се много сажалио на њу ...
— Разумијем, жалост је сестра милости.
- 2.
жаљење за покојником, корота.
— Код старих Грка и Римљана црнина ... била је знак жалости.
- 3.
јадиковање.
— Да је коме жалост послушати, чудно цмили госпођа Јелена.
- 4.а.
оно што је безвредно, безначајно.
— Увијек је неку жалост око њих баратао, кресао нешто и поткресивао.
- 4.б.
јад, беда.
— Немоћан језичар је у стању да напише ствари које су често издајство оригинала, и чиста жалост у матерњем језику.
- 5.
(у прилошкој служби) в. жалосно.
— Та глобус је изгледао тако бедно да га је жалост било погледати.
Фразе
бабина ~ нико и ништа. — Нисам ни ја бабина жалост! — дрско се трже момче и оштро погледа пут rаја. Ћоп.; бити у жалости а) жалити за недавно умрлим блиским сродником; б) носити црнину као знак жалости (обично о жсенским особама); ~ понети (имати и сл.) наљутити се. — Тада ме је мајка истукла до крви. На њу сам зато велику жалост понио. Ђон. ; ићи (доћи и сл.) на ~ићи наизјаву саучешћа у кућу у којој је неко умро. — Мајка одлази код њих »на жалост« и враћа се скрХана као са сахране. Андр. И.; кућа жалости кућа у којој је неко умро; на ~, на моју (твоју итд.) ~ модални израз за исказивање жаљења; народна ~ опште жаљење због смрти неког истакнутог државника, због неке велике несреће и сл.
Изворни текст (OCR)
жа̏ло̄ст, -ости ж (лок. жало̀сти и жа̏лости) 1. а. душевни бол, душевна патња, туга. — Од тешке жалости она не може проговорити. Вес. Сваки дан ... кано да је ... дубље бразде жалости изорао на образима моје мајке. Ков. А. Али страховита жалост, Менелаје, мене ће снаћи. М-И. б. сажаљење, саосећање. — Сирота је, бјех се много сажалио на њу ... — Разумијем, жалост је сестра милости. Кост. Л. 2. жаљење за покојником, корота. — Код старих Грка и Римљана црнина ... била је знак жалости. СКГ 1937. 3. јадиковање. — Да је коме жалост послушати, чудно цмили госпођа Јелена. НП Вук. 4. а. оно што је безвредно, безначајно. — Увијек је неку жалост око њих баратао, кресао нешто и поткресивао. Коч. б. јад, беда. — Немоћан језичар је у стању да напише ствари које су често издајство оригинала, и чиста жалост у матерњем језику. Сек. 5. (у прилошкој служби) в. жалосно. — Та глобус је изгледао тако бедно да га је жалост било погледати. Нуш.