Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

жа̏ока

жтом 2, стр. 12

жа̏ока

жаока

Лема

жаока

Извор

том 2, стр. 12, редослед 7

  1. 1.

    (дат. -ци) орган у облику игличасте цевчице у женки опнокрилаца из којега се при убоду излива отровна течност, текућина.

    zoology
    дат. — дативзоол. — зоологија
  2. 2.а.

    фиг. пакосна, заједљива реч, заједљивост.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Пецкао је жену набацаним жаокама и двосмисленим речима, но она се чинила као да не разуме. Петр.
  3. 2.в.

    Нека жаока крила се у његовим ријечима. Леск. Ј.

  4. 2.б.

    поента, завршне речи епиграма.

    poetic
    поет. — поетика, поетски
Изворни текст (OCR)
жа̏ока ж (дат. -ци) 1. зоол. орган у облику игличасте цевчице у женки опнокрилаца из којега се при убоду излива отровна течност, текућина. 2. фиг. а. пакосна, заједљива реч, заједљивост. — Пецкао је жену набацаним жаокама и двосмисленим речима, но она се чинила као да не разуме. Петр. В. Нека жаока крила се у његовим ријечима. Леск. Ј. б. поет. поента, завршне речи епиграма.