за̏по̄рањ
запорањ
Лема
запорањ
Извор
том 2, стр. 191, редослед 13
- —
металан или дрвен клин којим се затварају врата стављањем иза њих
запонац (2). — Года изгребе прсте о скакавицу на вратима у очајној журби да запорањ избије. Дов. Поломит ће храстове запорње, развалити стародревна врата.
Изворни текст (OCR)
за̏по̄рањ, -рња м металан или дрвен клин којим се затварају врата стављањем иза њих, запонац (2). — Года изгребе прсте о скакавицу на вратима у очајној журби да запорањ избије. Дов. Поломит ће храстове запорње, развалити стародревна врата. Брл.