Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

и̏вица

жтом 2, стр. 339

и̏вица

ивица

Лема

ивица

Извор

том 2, стр. 339, редослед 19

  1. 1.

    крајња линија једне површине (тесаног камена, стола и сл.); брид.

    сл. — слично
  2. 2.

    руб, крај чега (уопште).

    — На самој ивици шумарка, прикривен, сједи наш осматрач. Чол.е̏ Удишу мирис соли и озона чемпреси млади гробљу на ивици. Наз. фиr. Захватило је нешто као туга, па је већ била на ивици стрпљења, бојећи се да не плане.
    Бар.
    Већ је на ивици лудила.
    Уј.
  3. 3.

    поруб, опшив. Деан. Рј.

Изворни текст (OCR)
и̏вица? ж 1. крајња линија једне површине (тесаног камена, стола и сл.); брид. 2. руб, крај чега (уопште). — На самој ивици шумарка, прикривен, сједи наш осматрач. Чол.е̏ Удишу мирис соли и озона чемпреси млади гробљу на ивици. Наз. фиr. Захватило је нешто као туга, па је већ била на ивици стрпљења, бојећи се да не плане. Бар. Већ је на ивици лудила. Уј. 3. поруб, опшив. Деан. Рј.